Стојанче Андонов - Дито

Биографија

Македонски академски сликар Стојанче Андонов – Дито је рођен у Кратову 08.05.1980. године. Основну и средњу школу је завршио у Кратову, а ликовну академију је завршио на Факултету за ликовну уметност при Универзитету Св.Кирил и Методије у Скопљу, у класи познатог професора Рубенса Корубина.

Ускоро после дипломирања поставља своју прву самосталну изложбу у Дому Културе Лазар Софијанов у Кратову. У 2010-oj години и почетком 2011-е године, има постављено три самосталне интернационалне изложбе у Словенији. Учесник је више домаћих и интернационалних ликовних колонија. Познати македонски ликовни критичари и културни радници су за његов рад рекли:

Проф. Тодор Максимовски – Максим, редовни професор ликовне уметности на Педагошком факултету – Штип– Универзитет Св.Кирил и Методије – Скопље:

За време мог живота и наставничке каријере нисам срео талентованијег уметника.

Проф. Рубенс Корубин, редовни професор при факултету за ликовне уметности – Универзитет Св.Кирил и Методије – Скопље:

Стојанче Андонов – Дито припада нашој најмлађој генерацији младих уметника, свој, стрпљив у ономе што жели да уради и искрен у ономе што нам саопштава. Дух слика тежи ка хипер реализму који прозилази из данашње динамике живљења. Његов илузионизам је последњи запис предмета који су били део наше свакодневице, формирани генерацијама и препознатљиви у својој основној употреби. Као контраст на сцени, уметнуте су деликатно дизајниране амбалаже.

Познати словеначки уметник Франце Слана је написао у вези стваралаштва Стојанчета Андонова: ”Свежина, посвећеност и знање, данас је ретка појава. Искрене честитке”.

Др. Душко Алексовски, Председник Светске Академије за уметност на стенама:

Чињеница да уметничко дело младог академског сликара Стојанчета Андонова у његовом родном граду Кратову оплемењује душу људи, указује на свестрани уметнички таленат код младог уметника. Иако главну инспирацију налази у мртвој природи коју маестрално овековечује, ипак се осећа његова друга развојна фаза, односно уношење универзалне идеје у следећу фазу његовог рада. Предосећам да нећемо чекати дуго, када ће овај млади талентовани уметник достићи славу светски признатих ликовних стваралаца, као што су: Веласкес, Шарден, Каравађо.

Исечак из књиге Др Душка Алексовског: ’’Монографија ранохришћанске базилике-ротонде, село Коњух, Кратовско’’(Куманово, 2007)

Као круна генијалног градитељског мајсторства у Македонији је зграда коју гради академски сликар Стојанче Андонов из Кратова. Зграда као да се гради против свих правила архитектуре, са генијалном обрадом камене пластике јединствене у свету, која може да буде предмет магистарских и докторских радова из области историје уметности и архитектуре. Док се светски експерти из области историје и архитектуре одушевљавају његовим грандиозним уметничким делом, Друштво ликовних уметника Македоније је одбило да прими његово учешће, највероватније због професионалне зависти и љубоморе.

Али, једног дана ће закључити, као што је закључила и Француска академија наука и уметности, дуго времена после одбијања Молиера као могућег члана Академије: ”Ништа није недостајало његовој слави, недостајало је нашој слави”. Јединствени извор ове градитељске вештине је богато наслеђе оваквог вида у потсвести, овог, по свему изгледа јединственог македонског академског сликара и скулптора, од кога Македонија треба много да очекује. Дипломирани архитекта Васил Боглев, који сада живи и ради у Аустралији, за уметничко дело младог уметника Стојанчета Андонова каже: ”То је јединствена рука. Нажалост, дели судбину свих македонских генијалних младих особа за које се друштво не брине, а његове колеге су болесно љубоморне. Његова уметничка, сликарска и скулпторска дела су у рангу највећих светских стваралаца овог вида”. Дубоко уздахнувши, Боглев је рекао: ”Ја сам одушевљен његовим делом. Он је прави македонски Гауди”.