Стојанче Андонов - Дито

Уметник је сведок свог времена

Уметникот е заложник на своето време

Са нестрпљењем очекујем да испред мене видим слику како Александар Македонски стоји испред граница данашње Македоније са сузама у очима и извученим мачем, као да жели да каже: ”Не очајавајте Македонци, ево поново сам пред вама да вас поведем ка срећнијој и извеснијој судбини”, каже Стојанче Андонов – Дито.

Разговор је водила:
Милева Лазова

Господине Андонов, неодавно сте у Вашем граду представили своју прву изложбу. Колико дела сте презентовали, у којој техници сте их радили и колико времена Вам је било потребно за то?

АНДОНОВ: Посебно сам срећан и задовољан што сам своју прву изложбу поставио у родном граду, који као да је предодређен да даје таленте и кадрове свих профила. На изложби сам представио 20 дела, од којих су 15 урађени у техници уље на платну, а 5 су графике. На овим сликама сам радио око 3 године.

Ви сте уметник. Шта за Вас значи бити уметник и како доживљавате уметност?

АНДОНОВ: Бити уметник значи имати душу, а пре свега бити човек. Уметник мора да осећа и да саосећа, као што је и рекао и велики скулптор Роден, ”човек је велики само по својим осећањима”. Бити уметник значи бити човек у правом смислу те речи. Он треба да осећа пулс новог времена као један вид континуитета прошлости, оно што је потиснуто дубоко у потсвести и које управља са нашом свести, које се с времена на време појављује у свести и труди да нас опомене за нешто као што су закључили велики психоаналитичари Фројд и Јунг. Уметник је на један начин сведок свог времена и догађаја који се дешавају, у њему се преламају прошлост и садашњост и одређује се будућност. Увек је у стању напетости и грча, а као што ће рећи и наш литерарни критичар академик Димитар Митрев, за уметником плаче и планина.

Од када сте почели да сликате и да ли је Ваш таленат открио неко други?

АНДОНОВ: Аматерски сам почео да сликам још од ране младости, прве цртеже сам насликао када сам имао три године. Откривање мог успеха је повезано са академским сликаром Тошом Максимовом, редовним професором ликовне културе на Педагошком факултету у Штипу. Желим у овој прилици да изразим захвалност професору Максимову, који не само што је открио мој таленат него га је и успешно развио у мени, охрабрујући ме да приступим уметничком стваралаштву интензивније и са посебним интересовањем и пажњом. Овакве племените душе некада пресудно утичу на развој неке талентоване личности. И уметници и спортисти увек су захвални стручним лицима који откривају и развијају њихов таленат.У супротном, таленти би остали као сликана али неразвијена филмска трака.

Главну инспирацију налазите у мртвој природи. Зашто?

АНДОНОВ: Преко мртве природе усавршавам сликарско мајсторство као прву степеницу свог успешног похода на овом пољу уметничког деловања. Нећу остати само на овом виду стварања. То је само припрема за следеће сложеније фазе где ће доћи прави уметнички израз. Али, ипак морам да потенцирам да се и при сликању мртве природе трудим да унесем идеју, односно да спасем од заборава део наше народне традиције. На платнима су присутне представе већ заборављених етнолошких елемената као што су бели лук, црни лук и слично и негде на крају модерна ”вегета”, као знак да је оно природно што је некада било извор здравља и енергије сада замењено вештачким зачином. У ликовној уметности треба да се разликује уметност и вештина. Преко мртве природе се усавршава вештина, која касније треба да помогне да у пуном изразу наступи оно највредније, уметничко – идеја. Сликам мртву природу и свакодневно бележим бројне идеје, које треба да се прикажу на наредним платнима. Са нестрпљењем очекујем да испред мене видим слику како Александар Македонски стоји испред граница данашње Македоније са сузама у очима и извученим мачем, као да жели да каже: ”Не очајавајте Македонци, ево поново сам пред вама да вас поведем ка срећнијој и извеснијој судбини”.

У којој техници радите и у којој се највише проналазите?

АНДОНОВ: Радим у више техника: акварел, уље на платну, акрилик, пастел, туш, међутим себе највише проналазим у техници уље на платну. С времена на време радим и скулптуру.

Колико данашња дешавања у земљи утичу на Вас и на Ваше стварање?

АНДОНОВ: Нормално, дешавања у друштву одувек су остављала траг на рад сваког уметника. Некад, уметник може да буде само регистратор дешавања или да активно учествује у дешавањима који се свакодневно догађају у друштву. Она одлучују коју идеју ћу развијати на сликарском платну. Намерно сам споменуо идеју која се односи на Александра Македонског. Стално мењање граница Македоније на саму њену штету, оптерећује мој уметнички хоризонт.

Колико данас може да се живи од уметности?

АНДОНОВ: Искрено мислим да може да се живи од уметности. Али да се живи од ње, уметник треба да јој буде целокупно посвећен. Он треба да погоди укус времена. Једноставно треба да ради и уметнички и комерцијално. Био сам пријатно изненађен чињеницом да су људи показали интерес да откупе већину мојих слика још за време првог дана изложбе.

Већ неко време са Вашим оцем градите атеље. Како га замишљате и колико сте то што сте замислили успешно реализовали?

АНДОНОВ: Са оцем градим атеље у непосредној близини Кратова. То би требало да представља један вид атељеа – скулптуре. Цело атеље ће представљати архитектонско уметничко дело. Са завршањем атељеа ће се остварити идеални услови за уметнички рад и услови да то прерасте у локални уметнички музеј. Посао иде споро зато што сваки уграђен камен мора специјално да се обради, а део уграђеног камена добија форму скулптуре.

Да ли ће се ваша изложба видети и у другим македонским градовима а и даље?

АНДОНОВ: Предвиђа се да ова изложба буде и у околним градовима, као и у Скопљу. Постоје могућности да изложба буде у Канади, Америци, Аустралији и Западној Европи.